Šta su biljni začini?

Biljni začini su aromatično bilje koje koristimo u kulinarstvu, dodajemo ih jelima u svežem ili češće sušenom obliku, tj. u obliku praha, da bi smo poboljšali i obogatili ukus i miris jelima, ali i povećali hranjivu vrednost obroka.

Naime, biljni začini su veoma bogati vitaminima i mineralima i imaju brojna lekovita svojstva, te njihova upotreba deluje pozitivno na sveukupno zdravlje.

Najrasprostranjenija primena biljnih začina je u obliku praha, koji treba čuvati u dobro zatvorenim staklenim posudama, kako bi začini sačuvali svoj specifičan ukus i miris.

Uobičajeni biljni začini na našem području

Uobičajeni biljni začini na našem podnevlju su:

• Suvi biljni začin (mešavina suvog korenastog bilja: celera, šargarepe, paškanata i peršuna)
• Aleva paprika (slatka ili ljuta, tucana, mlevana, sušena)
• Beli luk
• Biber
• Peršun
• Celer
• Ren
• Mirođija
• Bosiljak
• Vlašac
• Korijander
• Nana – menta
• Majčina dušica
• Matičnjak i dr.

Kao rezultat mešanja kultura i kuhinja naroda kroz istoriju, u srpskoj kuhinji se koriste i brojni egzotični biljni začini koji su uobičajeni u mediteranskoj, azijskoj ili indijskoj kuhinji.

Među njima se izdvajaju biljni začini: lovorov list, origano, ruzmarin, majoran, đumbir, kari, kajen paprika, kim, kurkuma, cimet, šafran, vanila, karanfilić, muskatni oraščić i dr.

Dalje u tekstu vam navodim osnovne karakteristike svakog od navedenih biljnih začina, kao orijentaciju u svakodnevnoj upotrebi i primeni.

Suvi začin

Suvi začin je usitnjena i osušena mešavina korenastog bilja, najčešće: šargarepe, paštrnaka, peršuna, celera i crnog luka. Ovoj mešavini može se dodati osušeni list cista celera, peršuna i mirođije.

Ponekad se mešavini dodaje i so u određenom procentu ili kurkuma u maloj količini i drugi biljni začini.

Suvi biljni začin u srpskoj kuhinji se tradicionalno dodaje u gotovo sva kuvana i pečena jela (osim jela od testa) radi poboljšanja ukusa istih, a najčešće u supe, čorbe, jela od variva, ribe i mesa.

Prilikom kuvanja, suvi biljni začin se uobičajeno dodaje 5 minuta pred kraj pripreme jela. Ovaj začin odlično se kombinuje uz ostale biljne začine.

Birajte mešavine suvih biljnih začina koji ne sadrže aditive, konzervanse, pojačivače ukusa i veštačke arome.

Aleva paprika

Aleva paprika koristi se prilikom pripremanja čorbi, soseva, gulaša, pasulja, sarmi i variva. Veoma je bogata vitaminom C i beta-karotenom, zatim vitaminima A i B, mineralima kalcijumom i kalijumom.

Aleva paprika može biti slatka ili ljuta.

Ljuta aleva paprika pojačava cirkulaciju, pročišćava znojne žlezde u organizmu, pročišćava creva i podstiče apsorpciju hranljivih materija.

Beli luk

Beli luk se koristi najčešće u svežem obliku (iseckan ili isceđen u presi za beli luk) ili u obliku praha. Upotreba belog luka je u našem narodu veoma rasprostranjena i kao leka, jer deluje kao antiseptik, poseduje antibiotska svojstva, snižava krvni pritisak, poboljšava probavu.

Biber

Biber je najrasprostranjeniji i najpopularniji biljni začin, prisutan u svim svetskim kulturama. Primenjuje se u obliku praha ili u zrnu. Poznate su tri vrste bibera, crni, beli i crveni biber.

Biber pored toga što svojim pikantnim ukusom obogaćuje brojna jela, takođe olakšava varenje hrane, poboljšava krvotok i time zagreva telo. Odličan je kod prehlade jer pročišćava disajne puteve.

Najbolje je da se biber doda pred sam kraj pripreme jela ili neposredno pred konzumiranje npr. čorbe ili supe.

Peršun

Peršun se uglavnom koristi u svežem ili suvom obliku. Savršeno se uklapa i gotovo je nazaobilazni dodatak svim jelima od povrća, supama, čorbama, sosevima i prelivima. Peršun je bogat vitaminom C i A, zatim vitaminima B grupe ( B1, B2) i vitaminom E.

Peršun snižava krvni pritisak, smiruje nerve, izbacuje toksine iz tela, ublažava bolove. Koristi se i kao čaj, a odličan je u svežem stanju kao dodatak zelenim kašastim sokovima.

Celer

Od celera se koristi i list i koren. Dodaje se u supe, čorbe, variva, salate. Lišće celera se dodaje i u kašaste sokove. A stabljike posebne vrste celera – italijanski celer su popularne za pripemanje svežeg soka koji ima brojne zdravstvene benefite.

Celer snižava krvni pritisak, pročišćava krv, ublažava reumatske tegobe i bolove u zglobovima, podstiče probavu i apsorpciju hranljivih materija.

Ren

Od rena se koristi uglavnom samo koren koji ima oštar, ljut ukus. Treba ga korititi oprezno, pomalo, kako vam nebi iziritirao želudac i digestivni trakt. Ren sadrži veliku količinu vitamina C i ima antibiotska svojstva.

Koristan je kod prehlade kao mera prevencije i dobar je saveznik ako do prehlade ili virusne infekcije dođe. Ren podstiče imunitet, pročišćava disajne puteve, jača krvne sudove, snižava krvni pritisak i dr.

Mirođija

Od mirođije se koriste igličasti listići sveži ili osušeni i usitnjeni. Mirođija je veoma aromatičan biljni začin i dodaje se čorbama, varivima (posebno od graška i tikvica), sosevima i turšijama (kiselim krastavčićima).

 Mirođija pojačava rad bubrega, ublažava grčeve u stomaku i jača otpornost organizma.

Bosiljak

Od bosiljka se koristi lišće, u svežem stanju ili sušeno. Bosiljak se koristi kao dodatak u sveže salate, kao dodatak čorbama, u soseve i prelive. Odlično se slaže sa paradajzom pa je nezaobilazni sastojak pelata za pizzu.

Bosiljak ima umirujće dejstvo, opušta nerve i mišiće. Dodatno, pospešuje varenje i pojačava apetit.

Vlašac

Vlašac je starinska vrsa luka. Koristi se duga stabiljka ove biljke. Ovaj biljni začin se koristi svež naseckan ili kao suvi začin. Vlašac obogaćuje ukus namazima i sosevima. Koristi se kod pripreme jela od jaja, supa i krem čorbi, variva, salata. Odlično se slaže sa svežim sirom, salatom od paradajza i krastavaca.

Vlašac je bogat vitaminima C i A i vitaminom B8 i B9, a sadrži i znatne količine vitamina K, zatim kalcijuma, magnezijuma, fosfora i kalijuma.

Vlašac poboljšava memoriju,deluje umirujuće na nerve i mišiće, deluje protiv nesanice. Snižava loš holesterol, poboljšava varenje i reguliše probavu i deluje protiv nadimanja i gasova. Jača kosti i utiče na pravilan rad srca.

Korijander

Korijander je jedan od najstarijih poznatih začina.Veoma je aromatičan a koristi se u obliku praha,ali i zrno korijadera ili sveži listovi.

List svežeg korijandera podseća na list peršuna samo je krupniji i dodaje se jelima na samom kraju. Koristi se najčešće u pripremi čorbi i jela sa karijem, ali i za pripremu svežih sirovih soseva i smutija. U zrnu se koristi kao začin kod pripreme turšije.

Korijander je prirodni diuretik, podstiče probavu, ublažava mučninu i povraćanje, pročišćava krv.

Nana

Nana ima izrazito osvežavajući miris i ukus, pa se dodaje jakim i teškim jelima. Sveži listići nane dodaju se u pića sa limunom i /ili limetom, ali i kao dodatak kremovima i sladoledu. Nana se najčešće koristi sušena za prirpemu čaja od nane.

Čaj od nane deluje blagotvorno na stomačne i želudačne tegobe, takođe umiruje nerve i opušta.

Majčina dušica

Majčina dušicaje biljka prijatnog mirisa i oštog ukusa. Koristi se za razne čorbe, posebno za one u koje se dodaje i paradajz. Deluje kao prirodni konzervans jela.

Blagotvorna je za stomak i deluje umirujuće na nerve. Koristi se i kao čaj za pročišćavanje disajnih organa.

Matičnjak (Melisa ili Limun trava)

Od matičnjaka se koriste listići koji imaju miris sličan limunu, pa su pogodandodatak u pripremi svih onih jela u kojima se inače dodaje limun. Ovaj kiselkasti biljni začin daje posebnu aromu džemovima i slatku od voća.

Čaj od matičnjaka povoljno deluje na nesanicu izazvanu nervnom napetošću.

Matičnjak preproručuje kod uznemirenosti, anksioznosti kao prirodni preparat za umirenje. Pomaže kod grčeva u crevima i nadutosti, proliva, želudačnih tegoba jer podstiče varenje.

Lovorov list

Lovorov listvodi poreklo sa mediterana. U pitanju je aromatičan list koji se tradicinalno koristi kod pripreme mahunarki posebno pasulja, sočiva i soje.

Lovorov list smanjuje nadimanje koje izazivaju mahunarke i otklanja neprijatne mirise. Obično se koristi u kombinaciji sa drugim začinima.Lovorov list podstiče proces varenja,a odličan je i za umirenje kašlja.   

Origano

Origano je začin oporo-gorkog ukusa, veoma aromatičan. Najviše se koristi u italijanskoj, grčkoj i španskoj kuhinji pa se na ovim područjima i gaji. Takođe pored pitomog moguće je kupiti, upravo u ovim mediteranskim zemljama, i divlji origano koji je još aromatičniji od prirodnog.

Origano se koristi u jelima od povrća, pirinča i testa (nezaobilazni dodatak kod pripreme pizza) i sosevima.

Origano je blagotvoran kod problema sa disajnim organima (upalama), prehlade, glavobolje, podstiče varenje i ublažava stomačne tegobe.

Ruzmarin

Ruzmarin je biljni začin intenzivnog ukusa i mirisa. Koristi se u pripremi marinada za mariniranje mesa ili ribe, soseva ali i kao dodatak u supe ili čorbe u italijaskoj kuhinji. Obično se koristi u manjoj količini, u kombinaciji sa ostalim začinima.

Ruzmarin podstiče varenje kao i krvnu cirkulaciju.

Majoran

Majoran je vrlo aromatični biljni začin koji podseća na origano, ali ima intenzivniji miris od origana. Koristi se u čorbama i varivima od različitog povrća ali je odličan začin i kod prirpeme jela od pečuraka. Takođe odličan je kod soseva i gulaša koji traže intenzivniju aromu. Bogat je vitaminima C i A.

Blagotvorno deluje na umirenje kašlja kod prehlade, podstiče varenje. Takođe povoljno deluje protiv uznemirenosti i nesanice.

Đumbir

Koren đumbira koristi se najčešće u svež stanju ili osušen i samleven u prah. Svojim pikantnim ukusom začinjava brojna jela u indijskoj kuhinji.

Đumbir se koristi obilato u prirpemi jela od povrća, čorbi, soseva i pirinča kao i poslastica. U našoj kulturi se koristi najviše u svežem stanju kao dodatak smutijima i ceđenim sokovima, pravljenje limunada, čaja ili poslastica i kolača.

Đumbir je odličan prirodni sastojak koji pomaže u sprečavanju mučnine i povraćanja. Ima antiseptičko dejstvo. Smiruje kašalj i prehladu. Zagreva i povećava koncentraciju. Takođe poboljšava prokrvljenost organizma i ublažava napetost mišića.

Kari

Karij je jedan od osnovnih začina u prahu u okviru indijske kuhinje. Veoma je pikantan, a nastao je kombinacijom više začina i to: kima, karanfilića, korijandera, crnog bibera i cimeta. Kari se koristi kao dodatak u pripremi jela od mahunarki kao leblebija, pirinča, kari sosa i drugih jela.

Kajen ljuta paprika

Kajen aleva paprika je ljut praškasti biljni začin sličan ljutoj alevoj paprici, ali ljući od nje. Najviše je zastupljen u meksičkoj i indijskoj kuhinji. Kajen papriku koju možete naći na našem tržištu poreklom je uglavnom iz Indije.

Kajen paprika ima brojna lekovita svojstva. Otvara apetit, pomaže varenju, štiti od kardiovaskularnih bolesti, smanjuje holesterol, zagreva i podstiče cirkulaciju. Odlična u uslovima prehlade i virusa. Ubija bakterije u želudcu i stimuliše lučenje želudačnih sokova pa time i boljem varenju.

Kurkuma

Kurkuma je biljni začin u prahu intenzivne žuto-narandžaste boje malo oporog ukusa. Koristi se intenzivno u indijskoj kuhinji u pripremanju jela od povrća, karija, pirinča. U srpskoj kuhinji je napoznatija limunada sa dodatkom kurkume i bibera koji pojačava protivupalna dejstva kurkume.

Kurkuma je izuzetno lekoviti začin. Pročišćava krv, pomaže kod oboljenja disajnih organa, ima intenzivna protivupalna svojstva, podržava zdravlje crevne flore i reguliše nivo šećera u krvi.

Cimet

Cimet je aromatična kora tropskog cveta koja se koristi ponajviše u vidu praha. U domaćoj, srpskoj kuhinji cimet se koristi intenzivno kod pripreme keksa i kolača. Odlično se slaže sa jabukom.

Cimet ima brojna lekovita svojstva, deluje protivupalno na telo, okrepljuje ga, podstiče probavu, znojenje, a koristan je i kod prehlade i virusa. Koristi se u maloj količini u kombinaciji sa drugim začinima. 

Šafran

Začin šafrana se dobija od cveta ove biljke. Šafran je biljni začin u prahu tamno narandžaste boje, koji daje jelima, slično kao i kurkuma, lepu žutu boju. Najveći proizvođač šafrana je Iran. Veoma je zastupljen začin u indijskoj kuhinji.

Šafran se koristi, kao i kurkuma, za pripemanje jela od povrća, pirinča, čorbi. Vrlo mala količina ovog začina jelima daje specifičnu aromu, miris i boju.

Šafran je najskuplji začin na svetu (zbog količine cvetova koji je potreban da bi se dobio kilogram začina).

Blagotvoran je kod oboljenja bubrega, kod problema sa apetitom i varenjem.Ima umirujuće dejstvo kod bolova i grčeva u stomaku, a koristan je i za ublažavanje kašlja. Ovaj biljni začin je moćan antioksidans pa pozitivno utiče na jačanje imuniteta.

Vanila

Vanila je aromatičan plod tropske biljke. Koristi se šipka vanile (plod mahune sličnog obilka kao boranija, crno – braon boje), prah ili ekstrakt vanile. Vanila se obilato koristi u svim svetskim kuhinjama kod pripreme keksa, kolača, sladoleda i ostalih poslastica. Vanila sadrži vitamine B grupe, a od minerala kalcijum, magnezijum, kalijum, mangan, gvožđe, cink.

Vanila je između ostalog korisna i kod želudačnih tegoba, preporučuje se i kod mučnina u trudnoći.

Karanfilić

Karanfilić su osušeni cvetni pupoljci stabla karanfilovca. Ovaj cvet ima prijatan aromatičan miris i gorko – ljutkasti ukus. Koristi se kod pripreme poslastica i toplih napitaka, a u našoj kuhinji nezaobilazni je sastojak kuvanog vina.

Lekovita svojstva karanfilića su brojna. Glavni sastojak karafilića je eugenol, kojem je glavno svojstvo protivupalno delovanje. Takođe karanfilić sadrži minerale kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i selen. Bogat je vitaminima C, B6, E, K, folnom kiselinom, tiaminom, riboflavinom i niacinom.

Karanfilić kao biljni začin može da se koristi ceo ili mleven.

Kranfilić : leči nesanicu , smirjue upalne procese u organizmu, deluje protivupalno na bakterije u digesivnom traktu, podstiče rad jetre i detoksikaciju, pozitivno utiče i na gušobolju

Muskatni oraščić

Muskatni oraščić je spoj gorko – slatkaste i blago ljutkaste note, prijatnog mirisa. U pitanju je plod malajskog drveta koje se renda u prah. Koristi se u malim količinama, a dodaje se i slanim i slatkim jelima.

 U našoj kulturi je nezaobilazni dodatak žitu i kuvanom vinu. Dodaje se i u bele soseve, pudinge i ostale slatke kremove kao i u variva.

Ovaj aromatični začin je bogat mineralima kao što su: bakar, kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe, cink i magnezijum.

Sadrži antioksidante koji poboljšavaju opšte zdravstveno stanje i deluju preventivno. Muskatni oraščić ima umirujuće dejstvo, koristi se protiv nesanice. Deluje protiv dijareje, nadimanja, mučnine, a olakšava i varenje.

Za kraj vam preporučujem da obogatite svoju kolekciju suvih biljnih začina, da ih redovno dodajete kod pripeme jela, jer su blagodeti biljnih začina, kao što ste mogli da pročitate, brojne.

SAZNAJ VIŠE:

Pročitaj i BIO Priču: Heljda zdrava i lekovita.

Hladno ceđeno ulje ili nerafinisano hladno ceđeno ulje? Koje izabrati?

Možda ni vama nije ni na kraj pameti da razmišljate o ovome,  dok u radnji birate koje ulje da kupite? Nije bilo ni meni, sve do skora. Zapravo, nisam ni bila svesna da razlika uopšte postoji.

Prelaskom na zdraviji režim ishrane izbor salatnog ulja ali i ulja za dinstanje i pečenjeje dobio na značaju i kada sam kupovala ulja, preorjentisala sam se na nerafinisana hladno ceđena.

Zašto ne kupujem rafinisana ulja?

O samom procesu rafinacije nisam ni znala puno. Tek toliko da se radi o industrijskoj, komercijalnoj proizvodnji ulja, čiji je cilj da se kroz razne procese prerade i prečišćavanja (upotrebom hemijskih supstanci i zagrevanjem na visokim temperaturama) iz zrna dobije maksimalna količina ulja.

Ono što sam negde pretpostavljala je da rafinisana ulja sadrže i veštačke, sintetičke antioksidanse (aditive) kojim je osnovni cilj da produže rok trajanja proizvoda.

Ova ulja su nakon obrade uglavnom bez specifičnog ukusa, mirisa i izrazito svetla. A kroz proces rafinacije gube značajno i u sadržaju hranljivih materija.

Medutim, u savremenom društu, sa dobijanjem na značaju zdravije ishrane, rafinisana ulja se mogu staviti u isti koš sa belim brašnom i belim šećerom. Otuda ne čudi trend okretanju malim proizvođačima, koji proizvode hladno ceđeno ulje/presovano ulje.

U hladno ceđenim uljima je sačuvan maksimum hranljivih materija i zdravih supstanci iz semena od kojeg je ulje i nastalo.

Šta je uopšte proces nerafinacije?

Hoćete li se iznenaditi ako vam kažem da „ nerafinisano“ kao proces proizvodnje i ne postoji? Nerafinisano je samo negacija rafinisanom.

Ovo sam zapravo saznala nedavno na jednom sajmu, gde sam imala priliku  da popričam upravo sa jednim od malih proizvođača hladno ceđenih ulja.

Ali šta sam još saznala? Saznala sam još nešto, što vodi ka dilemi iz naslova teksta.

Nerafinisano hladno ceđeno ulje vs. hladno ceđeno ulje

Za sva hladno ceđena/ presovana ulja može se reci da su nerafinisana i sve bi to bilo u redu da pravilnik zemlje u kojoj živimo (www.tehnologijahrane.com/pravilnik) tu reč ne upotrebljava i za naziv ulja koja se mogu proizvoditi i stavljati u promet.

Na moje pitanje: ”Šta to znači“? Odgovor je, da takva nerafinisana hladno ceđena ulja koja su u prometu, sadrže primese i nekog drugog hladno ceđenog ulja.

Npr. Bundevino nerafinisano hladno ceđeno ulje, sadrži hladno ceđeno ulje bundeve i recimo jeftinije hladno ceđeno ulje suncokreta iako se deklariše kao nerafinisano hladno ceđeno ulje bundeve.

A zašto primese drugog ulja (kog i u kojim količinama) ne pišu na dekleraciji? Pa zato što zakon proizvođače na to ne obavezuje.

Ono što je evidentno kod ove dve vrste ulja (pod uslovom da proizvođač proizvodi obe vrste i ističe razliku kroz naziv) jeste razlika u ceni. Skuplje pomenuto hladno ceđeno ulje bundeve i to za nekih 30% od nerafinisanog hladno ceđenog ulja bundeve.

Imate li i vi sada dilemu koja me je podstakla da se pozabavim ovom temom?

Rešenja naravno ima! Birati one proizvođače koji jasno navode da su njihova ulja od 100% sirovine. Laneno ulje 100%, hladno ceđeno i nema dileme.

Koja ulja su pogodna za pečenje i dinstanje, a koja kao dresing za salatu?

Dinstanje i pečenje

Za dinstanje i pečenje su pogodna sledeća hladno ceđena ulja:

• maslinovo,
• slačicino,
• uljane repice,
• susamovo,
• lešnikovo,
• bademovo,
• kokosovo,
• kukuruzno,
• palmino,
• kikiriki ulje,
• od semenki grožđa.

Od navedenih, neka imaju višu a neka nižu tačku dimljenja. Ali su sva  pogodna da ih izlažete umereno visokim temperaturama od oko 200C.

Pogodno Hladno ceđeno ulje za salatu

Za salate su pogodna gotovo sva hladno ceđena ulja: maslinovo, suncokretovo, laneno, bundevino, orahovo, susamovo, lešnikovo, bademovo, …

 Kvalitet koji nema alternativu

Kada je u pitanju izbor hladno cedjenih ulja na našem tržištu, moja odluka je da svoje poverenje i novac poverim onim proizvođačima kod kojih kvalitet nema alternativu. Provereno znam da su takva  Ecovital hladno ceđena ulja, hladno ceđena/presovana, 100% od jedne sirovine.

Ps. Za asortiman Ecovital hladno cedjenih ulja možete posetiti njihovu online prodavnicu  www.ecovital.rs/proizvodi .  

Toplo preporučujem da ih probate, poručite online i stižu bezbedno upakovani na željenu adresu.

Dobrobiti konzumiranja kokosa?

Kokosov orah je izuzetno bogat hranljivim sastojcima i lako je svarljiv.

Bogat je vlaknima, mineralima, uključujući žvožđe, magnezijum, kalcijum, natrijum i fosfor. Od vitamina  sadrži E, B1, B3, B5 i B6. Gogat je zasićenim masnim kiselinam.

Zasićene masnoće u koksu štite od srčanih oboljenja, moždanog udara i začepljenja arterija. Konzumiranjem proizvoda od kokosa, ublažavaju se upalna stanja, podstiče regeneracija i brže zarastanje rana.

Dobar je kod odbrane i bržeg oporavka organizma od posledica izazvanih virusnim i bakterijskim infekcijama. Zbog velike količine kalcijuma i magnezijuma, pomaže razvoju zdravih zuba i snažnih kostiju, i usporava pojavu osteoporoze.

 Kako odabrati svež kokos pri kupovini i kako ga  očistiti ?

Kada kupujete kokos protresite ga. Ako čujete mućkanje to je kokosova voda i znak da je kokos svež.

Najviše kokosove vode ima u mladom kokosu, nezrelog jezgra. Dok je još zelen. Takav kokosov orah daje napitak bogat kalijumom i mineralima i u svakom kokosu ga ima oko 1l. Mesnati deo zrelog kokosa upija ovu vodu i čuva je. Tako da je u zrelom kokosu koločina kokosove vode znatno manja.

Svaki kokos na vrhu ima tri tamna kruga koje su tanja nego ostatak kore. Najlakši način da kroz njih probušite kokos i oslobodite kokosovu vodu je uz pomoć vadičepa za vino. Iz jednog kokosa sam dobila oko 125 ml kokosove vode.

Zanimljiv podatak je  da kokosova voda sadrži isti udeo i sadržaj elektrolita kao i ljudska plazma tako da je odlično da se konzumirati za potrebe okrepljenje organizma i hidrataciju.

E sada treba doći do kokosovog mesa. A to zahteva da se razbije kokos. Kokos razbijte pomoću drške noža okrenutog naopako, tako da oštrica bude gore. Kako se ne bi posekli, obložite oštricu noža kuhinjskom krpom. Lupajte kokos po sredini i tako po celom kokosu u krug, dok ne pukne. Kada pukne odvojite nožem meso od ostatka kore.

Ja sam od jednog kokosa dobila 350 g mesa. A od te količine mesa se dobija  oko 2,6 l kokosovog mleka. Kako mi je to bila velika količina koju planiram da popijem u naredna 3 dana, odlučila sam se da polovinu mesa zamrznem. Ali da krenemo korak po korak.

Izrada mleka od svežeg kokosa

Nakon što ste razbili kokos oslobodite belo meso kokosa od ostatka kore. Naseckajte da i stavite u multipraktik / seckalicu ili jednostavno narendajte. Količinu narendanog kokosa koju sam dobila, podelila sam na dva dela (2 x 175g). Jedan deo sam zaledila a drugi iskoristila za pripremu kokosovog mleka i sirovih kokos kuglica.

Zamrznuto kokosovo meso može da se čuva u zamrzivaču do 6 meseci

Na 50 g kokosovog mesa se doliva 400 ml čiste tople vode. Ja sam uzela jednu veću teglu od 1 kg , u nju stavila narendani kokos i prelila sa litar vode. Zatvorila poklopcem i ostavila par sati da odstoji, 3-4 sata.

Nakon toga sve zajedno izručiti u blender, dodati još 300 ml vode i izblendirati. Procediti kroz gazu ili vrećicu za orašasta mleka. Smesa koja ostane na gazi je zapravo kokosovo brašno a tečnost je kokosovo mleko. Naliti mleko u staklenu flašu, odložiti u frižider i iskorititi u naredna tri dana.

Kokosovo mleko je bez laktoze,tako da je dobra opcija i za one koji ne podnose laktozu, vegane i sve one koji poste iz verskih ili medicinskih razloga.

Kokosovo brašno preostalo od izrade mleka možete odmah iskoristiti u pripremi hleba, peciva ili kolača. Ili zamrznuti pa iskoristiti neki naredni dan.

Ja sam ga ovog puta iskoristila za izradu sirovih rafaelo kuglica.

Moram da napomenem da sam svež kokosov orah platila 100 dinara. Imajući u vidu sa sam od njega dobila kokosovu vodu 125 ml, mleko 2,6l i kokosovo brašno, višestruko se isplatio.

Evo još jedna napomena: Hladno ceđeno kokosovo ulje je odlično za dinstanje i pečenje, jer kod zagrevanja i izlaganja visokim temperaturama ne gubi svoje prehrambene karakteristike.

Takođe, kokosovo ulje  je i odlična prirodna nega za lice, telo i kosu.

Još ako imate prijatelje ili rođake sa Crnogorskog ili Hrvatskog primorja koji će vam  doneti svoj iz bašte ili dvorišta ili rođake ima vaša komšinica pa sa vama podeli koji, savršeno!

Uz nar jačamo imunitet na prirodan način

Plod nara je bogat vitaminom C pa je odličan za jačanje imuniteta i to na prirodan način.

U 100 g očišćenog ploda nalazi se:  oko 11 mg vitamina C i približno ista količina kalcijuma, dok je magnezijuma nešto više, oko 12 mg, a kalijuma 236 mg. Ugljenih hidrata 19 g od čega 4 g čine vlakna a 14g šećer. Pored toga sadrži u manjim količinama i fosfor, gvožđe, bakar i mangan.

Poseduje i dve vrste polifenolnih jedinjenja kojima se pripisuje antioksidansno delovanje. Plod kao i proizvodi od ove voćke sadrže i fitoestrogene, odnosno biljne hormone.

Lekovita svojstva nara

Koristi se za smanjenje rizika od bolesti srca i krvnih sudova, (arteroskleroze) i visokog krvog pritiska. Soku od nara se pripisuju antibakterijska svojstva.

Takođe, smanjuje rizik od raka prostate i dojke, smanjuje loš holesterol i pomaže kod dijareje, Ističe se da je za ublažavanje tegoba u menopauzi dovoljno uzimati jedan nar na dan.

U sezoni, ovo voće je stalno prisutan u mojoj kući i gotovo ga svakodnevno konzumiramo. Jedemo ga samostalno a volim da ga dodam i u salate, porciju sirove granole, kolače…

Nakon branja nar ne dozreva. Najbolje je čuvati ga na hladnom ili u frižideru kako bi što duže opstao. U frižideru može da se čuva oko 2 meseca.

Kako očistiti nar?

Iz priče sa kolegama i prijateljima, zaključila sam da dosta njih voli nar, ali ga jedu retko jer im je komplikovano čišćenje. Tokom čišćenja isprskaju i sebe i oko sebe.

Slažem se da čišćenje nara zahtevnije, nego oljuštiti i pojesti bananu , ali je rezultat vredan toga truda.

Predlog kako da uspešno očistiti nar:

• Prvo odsečete kružno deo oko „krune“,
• Zatim pravite 4 reza po kori odozgo na dole ( kao kada sečete pomorandžu);
• Uzmete malo dublju činiju u koju spustite nar. Odlomite mu koru po zarezima koje ste napravili ( kao da se rascveta) i  istresete zrna. Kao pomoć može da posluži drvena kašičica, kojom lupkate po kori u krug.
• Kada sva zrna završe u činiji, nalijte ih vodom. Ostaci kore isplivaju na površinu, pa ih je lako ukloniti.
• Nakon toga zrna procedite i spremna su za konzumiranje.

PREPORUKA:

Preporučujem da pogledaš recept za kelj salatu sa crvenim kupusom:

U prošlosti se bundeva uzgajala pre svega za ishranu životinja beli dulek) , dok je primenjena u ljudskoj ishrani obeležena kao hrana za siromašne.

Na našim prostorima, bundeva je od davnina nezaobilazna na  trpezi za badnje veče i to pečena u šporetu ili iskorićena narendana kao nadev za pitu bundevaru.

Narodno verovanje je, da ako želite da vam deca budu debeljuškasta ( što je bio sinonim za zdravlje) onda prvo što treba da pojedu u božićno jutro je komad pečene bundeve ili pece.

Vremenom je bundeva našla svoje mesto na jelovniku svih kultura zahvaljujući svom  prijatno slatkastom ukusu, ali i bogatstvu nutrijetenata koje nosi i to kako u plodu tako i u semenu.

Upotreba bundeve

Danas se od mesa bundeve spremaju brojni specijaliteti: pite bundevare, potaži, variva sa dodatkom bundeve, knedle i njoke, mermelade i đemovi, a dodaje se i u testa za pripremu hleba, peciva i kolača.

Pečeno seme bundeve se koristi kao ukusna grickalica, a u sirovom stanju kao dodatak salatama, kašama, sirovim kolačima ili sirovoj granoli. Seme bundeve se koristi i za pripremu jestivog ulja, koje ako je hladno ceđeno ima lekovita svojstva.

Kikinđani bundevu slave i kroz festival, koji organizuju u njenu čast „ Dani Ludaje“. Festival je organizovan po 32. put, u septembru ove godine (2017.godine). Najteža bundeva ikada izmerena na ovom festivalu, iznosi rekordnih 507 kg.

Bundeva dodatno očarava bogatstvom boja i oblika, pa je savršena za jesenju i zimsku dekoraciju. Posebno su interesantne male, ukrasne bundeve sa dugom drškom, koje se stajanjem isušuju.

Nakon što se meso ove bundeve osuši, u njima ostaje seme, pa mogu da posluže i kao igračka za najmlađe tj zvečka.

Vrste bundeve

Postoji veliki broj vrsta bundeva. Najpoznatije na našim prostorima, a koje možete naći na pijacama i marketima su:

• obična bela (beli dulek),
• hokaido,
• butternut (muskantna tikva),
• turkinja (turban tikva),
• azijska kaboča.

Bogatstvo bundeve vitaminima i mineralima

Za sve vrste bundeve je zajedničko da su bogate: karotenom ili provitaminom A, vitaminom C, i vitaminima B grupe – B1, B2, B3, B6 ali i nijacinom i folnom kiselinom.

Od minerala bogate su: kalijumom, kalcijumom gvožđem, fosform, selenom, cinkom, magnezijum ali i biljnim proteinima i belančevinama.

Obiluju biljnim vlaknima te su lako svarljive i povoljno utiču na digestivni trakt.

Hladno ceđeno ulje bundeve je bogato linolenskom kiselinom. Ulje semena bundeve sadrži više od 80% nezasicenih masnih kiselina pre svega omega 6 i 9 masne kiseline.

Semenke bundeve koriiste se za lečenje psorijaze. A hladno veđeno ulje povoljno deluje kod uvećanje prostate, upale tankog creva, teškoća pri mokrenju, upale bubrega i protiv crevnih parazita. Ali i regulisanja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.

Recepti od bundevom

Bundeva je jedna od prvih namirnica koja se uvodi bebama sa prelaskom na nemlečnu dohranu, nakon navršenih 6 meseci.

Potaž od bundeve

Jako je cenjena u ljudskoj ishrani i to ne samo kao zdrava namirnica već i lekovita biljka, što heljda duguje svom biohemijskom sastavu.

Kome se posebno preporučuje konuzmiranje heljde?

Lako svarljiva, heljda je idealna za osobe koje imaju problema sa varenjem, otuda je korisna i kod dijareje.

Takođe je opcija i za osobe intolerantne na gluten i obolele od celijakije, jer je heljda bezglutenska žitarica.

Pogodna je i za dijabetičare, jer smanjuje nivo šećera u krvi.

Ustanovljeno je da povoljno deluje na regulaciju visokog krvnog pritiska i holesterola, kao i u lečenju bolesti bubrega i pluća.

Ističe se kako heljda pored brojnih lekovitih svojstava ima i osobinu da zagreva telo nakon konzumiranja, otuda je idealna za ove zimske dane.

Kako se sve koristit heljda?

Heljdu možemo koristiti u svakodnevnoj ishrani u obliku:

• Brašna – najčešće se dodaje ostalim žitaricama kod priprema hleba i peciva;
• Proklijalog zrna – kao dodatak kašama, salatama, namazima…
• Spravljenu u obliku kaše (kuvane ili sirove kaše) od celog zrna heljde.
• Heljdin med je izuzetno cenjen. Krupni, aromatični cvetovi heljde su omiljeni kod pčela.

Pri tome u ljudskoj ishrani se koristi isključivo oljušteno zrno heljde, kome je odstranjena spoljna opna.

Sastav heljde – bogatstvo vitamina i minerala

Heljda je vrlo kalorična, na 100g sadrži 335 kalorija, pa je kaša spremljena od heljde zdrav i zasitan obrok.

Heljda sadrži 72% ugljenih hidrata, 13% proteina i 2,5% masti.

Zrno helde je bogato fluorom, vitaminom F (neophodnim za funkciju nervnih ćelija), svim vitaminima B grupe (uključujuć i B12), vitaminom E kao i nijacinom.

Od minerala obiluje kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Takođe sadrži i jod, cink i brom.

Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi.

Kako pripremiti proklijalo zrno heljde?

Zrno heljde je samo po sebi hranljivo i lekovito, ali proklijalo zrno, sa klicom je najhranljivije.

Klica je sastav svakog zrna. A kada se takvo zrno stavi u posebne uslove temperature i vlage, klica proklija iz zrna.

Koncentracija vrednih supstanci u klici je razumljiva, ako se ima u vidu da se iz nje razvija nova biljka.

Zrno bilo koje žitarice pa i heljde u stadijumu klijanja sadrži mnogo više vitamina nego što to ima izvorno zrno tj. stvaraju se neki novi vitamini, kao vitamin C.

Stanje vitamina i minerala u proklijalom zrnu je najveće nakon 72 sata od početka klijenja. Zato ga treba koristiti odmah pri klijanju, jer nakon tog vremena klica koristi vitamine za sopstveni rast.

Postoji mogućnost da klice, kako heljde tako i drugih žitarica, kupite u marketima u delu za zdravu hranu, ali ja sam ipak za pripremu svežih u kućnim uslovima, jer je postupak vrlo jednostavan.

Postupak pripreme klica od zrna heljde 

Pre nego sto potopite zrno, odvojite pola šolje i proberite ga. To znači, da odstranite polomljena zrna, jer ona takva neće ni proklijati (ovo može i ne mora).

Nakon što ih proberete, zrna dobro isperite, a zatim ih prelijte čistom filtriranom vodom do pola posude/tegle.

 Za klijanje žitarica koristim manju četvrtastu vatrostalnu posludu, a možete koristiti i teglu od 1l.

Posudu potpuno prekriti čistom pamučnom krpom (ili u slučaju tegle prekriti gazom i pritegnuti gumicom) i ostaviti na sobnoj temperaturi tokom noći (12h).

Sutradan ujutru, zrna procediti i isprati u dve vode. Proceđena (vlažna crna) vratiti u posudu i protresti, kako bi sloj bio što tanji i ponovo pokriti posudu krpom.

Uveče još jednom isprati zrna. Sutra dan ponoviti još dva puta postupak ispiranja ujutru i uveče. Nakon 48 sati (dve noći i dva dana) iz zrna helje će se pojaviti klica.

Ako ceo proces započnete u petak veče, već u nedelju popodne imaćete proklijalo zrno spremno za upotrebu. Klice odložite u posudu sa poklopcem i čuvajte u frižideru. Iskoristite ih u roku od 2-3 dana.

Prilikom kupovine zrna, preporučujem da birate zrno sa oznakom „organskog porekla“. To je dokaz da nije tretirano štetnim pesticidima.

Sa namakanjem / klijanjem helda ispušta sluz, pa ju je potrebno dobro isprati pre upotrebe.

Odlaganjem klica u frižider, odvojite i namočite novu količinu zrna heljde, tako ćete sebi obezbediti u kontinuitetu dostupne ove hranjive klice.

Preporuka je da se dnevno konzumira od 1-2 supene kašike klica heljde. Preporučuje se za konzumiranje svima, od dece do starijih i bolesnih osoba zbog visoke biološke vrednosti.

Proklijale klice sadrže najbolju prirodnu koncentraciju vitamina i minerala pa je to najbolji (a i najjeftiniji ) dodatak ishrani.

Najbolje je koristiti proklijalu heljdu u sirovom stanju, bez bilo kakve termičke obrade. Možete je dodati u salate, kao dodatak kašama (doručku sa sirovom granolom), posuti preko namaza, kao namaza od suncokreta ili domaćeg džema od šljiva ili je jednostavno sažvaćite samostalo.

Ps. Moraću i ja sama da se povremeno vraćam na ovaj članak, kako bih se podsetila,  koliko je zrno heljde zdravo, lekovito i samim tim korisno u ishrani.

Zahvaljujući značajnom sadržaju biljnih vlakana i niskoj kaloriskoj vrednosti (27kcal na 100 g ploda) keleraba je idealna za dijetu.

Žašto treba uvrstiti kelerabu u ishranu?

Keleraba je bogat izvor minerala (kalijuma , kalcijuma, magnezijuma i gvoždja) i vitamina C. 100g ploda sadrži 62 mg vitamina C što je čini značajnim prirodnim antioksidansom.

Pored tog značjan je izvor vitamina A kao i vitamina B6. Pripada porodici kupusa pa kao takva sadrži indole – supstance koje štite od raka debelog creva i prostate.

Mlado lišće i stabljika su takođe jestivi, sadrže mnoštvo važnih vitamina i minerala, posebno karoten i fosfor. Listovi su naročito bogati provitaminom vitamina A, važnim za očuvanje ćelija

Zahvaljujući značajnom sadržaju biljnih vlakana i niskoj kaloriskoj vrednosti ( 27kcal na 100 g ploda) idealna je za dijetu.

Korisna je u prevenciji i lečenju anemije, povoljno utiče na varenje i protiv opstipacije. Pomaže u snižavanju lošeg holesterola u krvi. Poželjna je u ishrani dijabetičara jer stabilizuje nivo šećera u krvi.

Budući da je bogata kalcijumom štiti kosti i zube. Jednostavno, keleraba je čuvar zdravlja!

Kako kupovati/čuvati kelerabu?

Dostupna je u nekoliko sorti koje se razlikuju po boji od svetlo zelene do ljubičaste. Kod nas je najzastupljenija bledo zelena.Posto brzo postane drvenasta, vlaknasta, najbolje je birati mladu kelerabu sa lišćem i bez napuklina na kori.

Mlada keleraba ima sveže, tamno zeleno lišće. Ukoliko kelerabu nakon kupovine ne ikoristite odmah, obavezno je cuvajte u frižideru i iskoristite u narednih par dana.

Kako koristiti kelerabu?

Najbolje je da se koristi sveža, sirova. Odlična je narendana u salati u kombinaciji sa jabukom i šargarepom ili sa peršunom i mladim lukom. Začinjeno sa sokom od jednog limuna. Lišće kelerabe je odlično za zeleni smoothie. Od mladog ploda možete pripremiti i sok prijatnog ukusa.

Recept za salatu od kelerabe

Potrebni sastojci:

• 2 mlade kelerabe (manje)
• 2 srednje šargarepe
• 1 jabuka
• Sok od jednog limuna

Sve izrendati, pomešati i začiniti sokom od jednog limuna

Zeleni smoothie sa lišćem mlade kelerabe

Potrebni sastojci:

• Lišće od jedne mlade kelerabe
• veza svežeg peršuna
• 1 banana
• 1 pomorandža
• 1 zelena jabuka
• sok od jednog limuna
• 1 kašičica lanenog semena
• 1 kašičica goji bobica
• 3 dl vode

Sve sastojke izblendirati.

Prijatno!