Bundeva, tikva, dulek, ludaja, peca….
U prošlosti se bundeva uzgajala pre svega za ishranu životinja beli dulek) , dok je primenjena u ljudskoj ishrani obeležena kao hrana za siromašne.
Na našim prostorima, bundeva je od davnina nezaobilazna na trpezi za badnje veče i to pečena u šporetu ili iskorićena narendana kao nadev za pitu bundevaru.
Narodno verovanje je, da ako želite da vam deca budu debeljuškasta ( što je bio sinonim za zdravlje) onda prvo što treba da pojedu u božićno jutro je komad pečene bundeve ili pece.
Vremenom je bundeva našla svoje mesto na jelovniku svih kultura zahvaljujući svom prijatno slatkastom ukusu, ali i bogatstvu nutrijetenata koje nosi i to kako u plodu tako i u semenu.
Upotreba bundeve
Danas se od mesa bundeve spremaju brojni specijaliteti: pite bundevare, potaži, variva sa dodatkom bundeve, knedle i njoke, mermelade i đemovi, a dodaje se i u testa za pripremu hleba, peciva i kolača.
Pečeno seme bundeve se koristi kao ukusna grickalica, a u sirovom stanju kao dodatak salatama, kašama, sirovim kolačima ili sirovoj granoli. Seme bundeve se koristi i za pripremu jestivog ulja, koje ako je hladno ceđeno ima lekovita svojstva.
Kikinđani bundevu slave i kroz festival, koji organizuju u njenu čast „ Dani Ludaje“. Festival je organizovan po 32. put, u septembru ove godine (2017.godine). Najteža bundeva ikada izmerena na ovom festivalu, iznosi rekordnih 507 kg.
Bundeva dodatno očarava bogatstvom boja i oblika, pa je savršena za jesenju i zimsku dekoraciju. Posebno su interesantne male, ukrasne bundeve sa dugom drškom, koje se stajanjem isušuju.
Nakon što se meso ove bundeve osuši, u njima ostaje seme, pa mogu da posluže i kao igračka za najmlađe tj zvečka.
Vrste bundeve
Postoji veliki broj vrsta bundeva. Najpoznatije na našim prostorima, a koje možete naći na pijacama i marketima su:
- obična bela (beli dulek),
- hokaido,
- butternut (muskantna tikva),
- turkinja (turban tikva),
- azijska kaboča.
Bogatstvo bundeve vitaminima i mineralima
Za sve vrste bundeve je zajedničko da su bogate: karotenom ili provitaminom A, vitaminom C, i vitaminima B grupe – B1, B2, B3, B6 ali i nijacinom i folnom kiselinom.
Od minerala bogate su: kalijumom, kalcijumom gvožđem, fosform, selenom, cinkom, magnezijum ali i biljnim proteinima i belančevinama.
Obiluju biljnim vlaknima te su lako svarljive i povoljno utiču na digestivni trakt.
Hladno ceđeno ulje bundeve je bogato linolenskom kiselinom. Ulje semena bundeve sadrži više od 80% nezasicenih masnih kiselina pre svega omega 6 i 9 masne kiseline.
Semenke bundeve koriiste se za lečenje psorijaze. A hladno veđeno ulje povoljno deluje kod uvećanje prostate, upale tankog creva, teškoća pri mokrenju, upale bubrega i protiv crevnih parazita. Ali i regulisanja nivoa holesterola i triglicerida u krvi.
Recepti od bundevom
Bundeva je jedna od prvih namirnica koja se uvodi bebama sa prelaskom na nemlečnu dohranu, nakon navršenih 6 meseci.
