Heljda – zdrava i lekovita

Heljda je poreklom iz Azije odakle se proširila u Evropu a kasnije i u Ameriku. Helda je zeljasta biljka, ali je zbog sličnog hranljivog sastava , izgleda, načina pripreme i konzumiranja, svrstana među žitarice.

Helja je jako je cenjena u ljudskoj ishrani i to ne samo kao zdrava namirnica već i lekovita biljka, što duguje svom biohemijskom sastavu.

Kome se posebno preporučuje konuzmiranje heljde?

Lako svarljiva, heljda je idealna za osobe koje imaju problema sa varenjem, otuda je korisna i kod dijareje.

Takođe je opcija i za osobe intolerantne na gluten i obolele od celijakije, jer je heljda bezglutenska žitarica.

Pogodna je i za dijabetičare jer smanjuje nivo šećera u krvi.

Ustanovljeno je da povoljno deluje na regulaciju visokog krvnog pritiska i holesterola, kao i u lečenju bolesti bubrega i pluća.

Ističe se kako heljda pored brojnih lekovitih svojstava ima i osobinu da zagreva telo nakon konzumiranja, otud je idealna za ove zimske dane.

Kako se sve koristit heljda?

Helju možemo je koristiti u svakodnevnoj ishrani u obliku:

  • Brašna – najčešće se dodaje ostalim žitaricama kod priprema hleba i peciva;
  • Proklijalog zrna – kao dodatak kašama, salatama, namazima…
  • Spravljenu u obliku kaše (kuvane kaše) od celog zrna heljde.
  • Heljdin med je izuzetno cenjen. Krupni, aromatični cvetovi heljde su omiljeni kod pčela.

Pri tome u ljudskoj ishrani se koristi isključivo oljušteno zrno heljde, kome je odstranjena spoljna opna.

Sastav heljde – bogatstvo vitamina i minerala

Heljda je vrlo kalorična. Na 100g sadrži 335 kalorija, pa je kaša spremljena od heljde zdrav i zasitan obrok.

Sadrži 72% ugljenih hidrata, 13% proteina i 2,5% masti.

Zrno helde je bogato fluorom, vitaminom F (neophodnim za funkciju nervnih ćelija), svim vitaminima B grupe ( uključujući B12) , vitaminom E kao i nijacinom.

Od minerala obiluje kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Takođe sadrži i jod,cink i brom.

Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi.

Kako pripremiti proklijalo zrno heljde?

Zrno heljde je samo po sebi hranljivo i lekovito, ali proklijalo zrno, sa klicom je najhranljivije.

Klica je sastav svakog zrna. A kada se takvo zrno stavi u posebne uslove temperature i vlage klica proklija iz zrna.

Koncentracija vrednih supstanci u klici je razumljiva ako se ima u vidu da se iz nje razvija nova biljka. Utvrđeno je da zrno bilo koje žitarice pa i heljde u stadijumu klijanja sadrži mnogo više vitamina nego što to ima izvorno zrno tj stvaraju se neki novi vitamini, kao vitamin C.

Stanje vitamina i minerala u proklijalom semenu je najveće nakon 72 sata od početka klijenja. Zato ga treba koristiti odmah pri klijanju , jer nakon tog vremena klica koristi vitamine za sopstveni rast.

Postoji mogućnost da klice, kako heljde tako i drugih žitarica, kupite u marketima u delu za zdravu hranu, ali ja sam ipak za pripremu svežih u kućnim uslovima, jer je postupak vrlo jednostavan.

Postupak pripreme klica od zrna heljde 

Pre nego sto potopite zrno, odvojite pola šolje i proberite ga. To znači, da odstranite polomljena zrna, jer ona takva neće ni proklijati.Nakon što ih proberete, zrna dobro isperite, a zatim ih prelijte čistom filtriranom vodom do pola posude/tegle.

 Za klijanje žitarica ja koristim manju četvrtastu vatrostalnu posludu , a možete koristiti i običnu teglu od 1l.

Posudu potpuno prekriti čistom pamučnom krpom (ili u slučaju tegle prekriti gazom i pritegnuti gumicom) i ostaviti na sobnoj temperaturi tokom noći.

Sutradan ujutru, zrna procediti i isprati u dve vode. Proceđena (vlažna) vratiti u posudu i protresti, kako bi sloj bio što tanji i ponovo pokriti posudu krpom.

U toku dana još dva puta ispirati zrna. Sutra dan ponoviti još dva puta postupak ispiranja. Nakon 48 sati ( dve noći i dan- ipo do dva) iz zrna helje će se pojaviti klica.

Ako ceo proces započnete u petak veče, već u nedelju popodne imaćete proklijalo zrno spremno za upotrebu. Klice odložite u posudu sa poklopcem i čuvajte u frižideru. Iskoristite ih u roku od 2-3 dana.

Prilikom kupovine zrna, preporučujem da birate zrno sa oznakom „organskog porekla“. To je dokaz da nije tretirano štetnim pesticidima.

Sa namakanjem / klijanjem helda ispušta sluz, pa ju je potrebno dobro isprati pre upotrebe.

Sa odlaganjem u frižider odvojite i namočite novu količinu i tako ćete sebi obezbediti u kontinuitetu dostupne ove hranjive klice.

Preporuka je da se dnevno konzumira od 1-2 supene kašike klica heljde. Preporučuje se svima od dece do starijih i bolesnih osoba zbog visoke biološke vrednosti. Proklijale klice sadrže najbolju prirodnu koncentraciju vitamina i minerala pa je to najbolji (a i najjeftiniji ) dodatak ishrani.

Najbolje je koristiti proklijalu heljdu u sirovom stanju, bez bilo kakve termičke obrade. Možete je dodati u salate, kao dodatak doručku sa sirovom granolom, posuti preko namaza od suncokreta ili domaćeg džema od šljiva ili je jednostavno sažvaćite samostalo.

Ps. Moraću i ja sama da se povremeno vraćam na ovaj članak, kako bih se podsetila,  koliko je zrno heljde zdravo, lekovito i samim tim korisno u ishrani.

Nema komentara na "Heljda - zdrava i lekovita"

    Ostavi komentar

    Ili se prijavite sa Facebook nalogom