Heljda – zdrava i lekovita

Heljda je poreklom iz Azije odakle se proširila u Evropu a kasnije i u Ameriku. Helda je zeljasta biljka, ali je zbog sličnog hranljivog sastava , izgleda,načina pripreme i konzumiranja, svrstana među žitarice.

Jako je cenjena u ljudskoj ishrani i to ne samo kao zdrava namirnica već i lekovita biljka, što duguje svom biohemijskom sastavu.

Kome se posebno preporučuje konuzmiranje heljde

Lako je svarljiva pa je idealna za osobe koje imaju problema sa varenjem, otuda je korisna i kod dijareje. Takođe je opcija i za osobe intolerantne na gluten i obolele od celijakije, jer spada u bezglutenske žitarice. Pogodna je i za dijabetičare jer smanjuje nivo šećera u krvi. Ustanovljeno je da povoljno deluje na regulaciju visokog krvnog pritiska i holesterola, kao i u lečenju bolesti bubrega i pluća. Ističe se kako heljda pored brojnih lekovitih svojstava ima i osobinu da zagreva telo nakon konzumiranja, otud je idealna za ove zimske dane.

Možemo je koristiti u svakodnevnoj ishrani u obliku:

  • Brašna – najčešće se dodaje ostalim žitaricama kod priprema hleba i peciva;
  • Proklijalo zrno – kao dodatak kašama, salatama, namazima…
  • Spravljenu u obliku kaše ( kuvane kaše) od celog zrna heljde.
  • Heljdin med je izuzetno cenjen. Krupni, aromatični cvetovi heljde su omiljeni kod pčela.

Pri tome u ljudskoj ishrani se koristi isključivo oljušteno zrno heljde, kome je odstranjena spoljna opna.

Heljda je vrlo kalorična. Na 100g sadrži 335 kalorija, pa je kaša spremljena od heljde zdrav i zasitan obrok. Sadrži 72% ugljenih hidrata, 13% proteina i 2,5% masti. Zrno helde je bogato fluorom, vitaminom F (neophodnim za funkciju nervnih ćelija), svim vitaminima B grupe ( uključujući B12) , vitaminom E kao i nijacinom. Od minerala obiluje kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Takođe sadrži i jod,cink i brom. Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi.

 

Proklijalo zrno heljde

Zrno heljde je, kako sam već napomenula, samo po sebi hranljivo i lekovito, ali proklijalo zrno , sa klicom je hranljivije.

Klica je sastav svakog zrna. A kada se takvo zrno stavi u posebne uslove temperature i vlage klica proklija iz zrna.

Koncentracija vrednih supstanci u klici je razumljiva ako se ima u vidu da se iz nje razvija nova biljka. Utvrđeno je da zrno bilo koje žitarice pa i heljde u stadijumu klijanja sadrži mnogo više vitamina nego što to ima izvorno zrno tj stvaraju se neki novi vitamini, kao vitamin C.

Stanje vitamina i minerala u proklijalom semenu je najveće nakon 72 sata od početka klijenja. Zato ga treba koristiti odmah pri klijanju , jer nakon tog vremena klica koristi vitamine za sopstveni rast.

Postoji mogućnost da klice, kako heljde tako i drugih žitarica, kupite u marketima u delu za zdravu hranu ali ja sam ipak za pripremu svežih, u kućnim uslovima, jer postupak je vrlo jednostavan.

Postupak pripreme klica 

Prilikom kupovine zrna, preporučujem da birate zrno sa oznakom „organskog porekla“. To je dokaz da nije tretirano štetnim pesticidima. Pre nego sto potopite zrno , odvojite pola šolje i proberite ga. To znači, da odstranite polomljena zrna, jer ona takva neće ni proklijati.

 Za klijanje žitarica ja koristim manju četvrtastu vatrostalnu posludu , a možete koristiti i običnu teglu od 1l.

Nakon što ih proberete zrna dobro isperite, a onda ih prelijte čistom filtriranom vodom do pola posude/tegle. Posudu potpuno prekriti čistom pamučnom krpom (ili u slučaju tegle prekriti gazom i pritegnuti gumicom) i ostaviti na sobnoj temperaturi tokom noći.

Sutradan ujutru, zrna procediti i isprati u dve vode. Proceđena ( vlažna) vratiti u posudu i protresti, kako bi sloj bio što tanji i ponovo pokriti posudu krpom. U toku dana još dva puta ispirati zrna. Sutra dan ponoviti još dva puta postupak ispiranja. Nakon nekih 48 sati ( dve noći i dan- ipo do dva) klice iz zrna će proklijati.

Ako ceo proces započnete u petak veče, već u nedelju popodne imaćete proklijalo zrno, spremno za upotrebu. Klice odložite u posudu sa poklopcem i čuvajte u frižideru. Iskoristite ih u roku od 2-3 dana.

Sa namakanjem / klijanjem helda ispušta sluz, pa ju je potrebno dobro isprati pre upotrebe.

Sa odlaganjem u frižider odvojite i namočite novu količinu i tako ćete sebi obezbediti u kontinuitetu dostupne ove hranjive klice.

Preporuka je da se dnevno konzumira od 1-2 supene kašike.Preporučuje se svima od dece do starijih i bolesnih osoba a sve zbog visoke biološke vrednosti. Proklijale klice sadrže najbolju prirodnu koncentraciju vitamina i minerala pa je to najbolji (a i najjeftiniji ) dodatak ishrani.

Najbolje je koristiti proklijalu heljdu u sirovom stanju, bez bilo kakve termičke obrade. Možete je dodati u salate, kao dodatak doručku sa sirovom granolom, posuti preko namaza od suncokreta ili domaćeg džema od šljiva ili je jednostavno sažvaćite samostalo.

Ps. Moraću i ja sama da se povremeno vraćam na ovaj post, kako bih se podsetila,  koliko je zrno heljde zdravo, lekovito i samim tim korisno u ishrani.

 

No Replies to "Heljda - zdrava i lekovita"

    Leave a reply

    Ili se prijavite sa Facebook nalogom