Heljda – zdrava i lekovita

Heljda je poreklom iz Azije, odakle se proširila u Evropu, a kasnije i u Ameriku. Heljda je zeljasta biljka, koja je zbog sličnog hranljivog sastava, izgleda, načina pripreme i konzumiranja, svrstana među žitarice.

Jako je cenjena u ljudskoj ishrani i to ne samo kao zdrava namirnica već i lekovita biljka, što heljda duguje svom biohemijskom sastavu.

Kome se posebno preporučuje konuzmiranje heljde?

Lako svarljiva, heljda je idealna za osobe koje imaju problema sa varenjem, otuda je korisna i kod dijareje.

Takođe je opcija i za osobe intolerantne na gluten i obolele od celijakije, jer je heljda bezglutenska žitarica.

Pogodna je i za dijabetičare, jer smanjuje nivo šećera u krvi.

Ustanovljeno je da povoljno deluje na regulaciju visokog krvnog pritiska i holesterola, kao i u lečenju bolesti bubrega i pluća.

Ističe se kako heljda pored brojnih lekovitih svojstava ima i osobinu da zagreva telo nakon konzumiranja, otuda je idealna za ove zimske dane.

Kako se sve koristit heljda?

Heljdu možemo koristiti u svakodnevnoj ishrani u obliku:

• Brašna – najčešće se dodaje ostalim žitaricama kod priprema hleba i peciva;
• Proklijalog zrna – kao dodatak kašama, salatama, namazima…
• Spravljenu u obliku kaše (kuvane ili sirove kaše) od celog zrna heljde.
• Heljdin med je izuzetno cenjen. Krupni, aromatični cvetovi heljde su omiljeni kod pčela.

Pri tome u ljudskoj ishrani se koristi isključivo oljušteno zrno heljde, kome je odstranjena spoljna opna.

Sastav heljde – bogatstvo vitamina i minerala

Heljda je vrlo kalorična, na 100g sadrži 335 kalorija, pa je kaša spremljena od heljde zdrav i zasitan obrok.

Heljda sadrži 72% ugljenih hidrata, 13% proteina i 2,5% masti.

Zrno helde je bogato fluorom, vitaminom F (neophodnim za funkciju nervnih ćelija), svim vitaminima B grupe (uključujuć i B12), vitaminom E kao i nijacinom.

Od minerala obiluje kalijumom, fosforom, kalcijumom, magnezijumom i gvožđem. Takođe sadrži i jod, cink i brom.

Sadrži i esencijalnu aminokiselinu lizin, značajnu za rast kostiju i obnavljanje krvi.

Kako pripremiti proklijalo zrno heljde?

Zrno heljde je samo po sebi hranljivo i lekovito, ali proklijalo zrno, sa klicom je najhranljivije.

Klica je sastav svakog zrna. A kada se takvo zrno stavi u posebne uslove temperature i vlage, klica proklija iz zrna.

Koncentracija vrednih supstanci u klici je razumljiva, ako se ima u vidu da se iz nje razvija nova biljka.

Zrno bilo koje žitarice pa i heljde u stadijumu klijanja sadrži mnogo više vitamina nego što to ima izvorno zrno tj. stvaraju se neki novi vitamini, kao vitamin C.

Stanje vitamina i minerala u proklijalom zrnu je najveće nakon 72 sata od početka klijenja. Zato ga treba koristiti odmah pri klijanju, jer nakon tog vremena klica koristi vitamine za sopstveni rast.

Postoji mogućnost da klice, kako heljde tako i drugih žitarica, kupite u marketima u delu za zdravu hranu, ali ja sam ipak za pripremu svežih u kućnim uslovima, jer je postupak vrlo jednostavan.

Postupak pripreme klica od zrna heljde 

Pre nego sto potopite zrno, odvojite pola šolje i proberite ga. To znači, da odstranite polomljena zrna, jer ona takva neće ni proklijati (ovo može i ne mora).

Nakon što ih proberete, zrna dobro isperite, a zatim ih prelijte čistom filtriranom vodom do pola posude/tegle.

 Za klijanje žitarica koristim manju četvrtastu vatrostalnu posludu, a možete koristiti i teglu od 1l.

Posudu potpuno prekriti čistom pamučnom krpom (ili u slučaju tegle prekriti gazom i pritegnuti gumicom) i ostaviti na sobnoj temperaturi tokom noći (12h).

Sutradan ujutru, zrna procediti i isprati u dve vode. Proceđena (vlažna crna) vratiti u posudu i protresti, kako bi sloj bio što tanji i ponovo pokriti posudu krpom.

Uveče još jednom isprati zrna. Sutra dan ponoviti još dva puta postupak ispiranja ujutru i uveče. Nakon 48 sati (dve noći i dva dana) iz zrna helje će se pojaviti klica.

Ako ceo proces započnete u petak veče, već u nedelju popodne imaćete proklijalo zrno spremno za upotrebu. Klice odložite u posudu sa poklopcem i čuvajte u frižideru. Iskoristite ih u roku od 2-3 dana.

Prilikom kupovine zrna, preporučujem da birate zrno sa oznakom „organskog porekla“. To je dokaz da nije tretirano štetnim pesticidima.

Sa namakanjem / klijanjem helda ispušta sluz, pa ju je potrebno dobro isprati pre upotrebe.

Odlaganjem klica u frižider, odvojite i namočite novu količinu zrna heljde, tako ćete sebi obezbediti u kontinuitetu dostupne ove hranjive klice.

Preporuka je da se dnevno konzumira od 1-2 supene kašike klica heljde. Preporučuje se za konzumiranje svima, od dece do starijih i bolesnih osoba zbog visoke biološke vrednosti.

Proklijale klice sadrže najbolju prirodnu koncentraciju vitamina i minerala pa je to najbolji (a i najjeftiniji ) dodatak ishrani.

Najbolje je koristiti proklijalu heljdu u sirovom stanju, bez bilo kakve termičke obrade. Možete je dodati u salate, kao dodatak kašama (doručku sa sirovom granolom), posuti preko namaza, kao namaza od suncokreta ili domaćeg džema od šljiva ili je jednostavno sažvaćite samostalo.

Ps. Moraću i ja sama da se povremeno vraćam na ovaj članak, kako bih se podsetila,  koliko je zrno heljde zdravo, lekovito i samim tim korisno u ishrani.